Kad je ovaj problem u pitanju, pružanje pomoci podrazumeva obracanje nekom od odraslih u koga imate poverenja i ko ce imati razumevanja. Sami vršnjaci jedno drugom malo mogu da pomognu, jer u zavisnosti od stepena razvijenosti problema, neophodna je neka vrsta strucne pomoci. Prvo što drug/drugarica mogu dobro da urade jeste predocavanje da su to ozbiljni problemi koji se ne rešavaju obecanjima i trenutnom voljom, vec da je neophodno obratiti se nekom od poverenja (nekom profesoru/psihologu/pedagogu u školi sa kojima imate dobar kontakt, nekom od roditelja ili rodaka). Cuvanje ovakve tajne vrlo je opasno i, u svakom slucaju, nije pomoc, niti merilo drugarstva. Pravi drug/drugarica ucinice da se problem rešava, a ne povecava. U savetovalištima za mlade takode možete dobiti odgovore na slicna pitanja.